Tornado sa druge tačke gledišta

[zec]

Otvoriću ovu temu u kojoj ću pisati neke stvari u vezi tornada. Tema je vrlo opširna. Za početak ovo.

Kada posmatramo cev formiranog tornada, uočićemo kružnu cirkulaciju vazduha koja je po brzini gotovo jednaka pri tlu i bazi oblaka. Dakle, razlike u brzini vetra su zanemarljive. Može se reći da je tornado proizvod naelektrisanih čestica koje se kreću i deluju na druge takve čestice. Tj. bolje rečeno, tornado je možda i provodnik kroz koji protiče električna struja. Ako bismo smatrali da je tornado zapravo magnetno polje, videćemo da se sve čestice u njemu kreću duž linija koje su zapravo koncentrične kružnice.

One su orjentisane u smeru kretanja naelektrisanja od kojega potiče elektrićno polje. Pri nailasku tornada na neki objekat uočava se dejstvo centripetalne sile koja deluje na telo koje se kreće. Pošto tornado ima zid koji rotira oko ose (područja najnižeg pritiska), ukoliko bismo se našli u tornadu, imali bi osećaj da nas nešto gura van tornada. Tako nam se čini, jer imamo iluziju da se celo vreme zalećemo u zid koji nas okružuje. Međutim, to nije tako. Ova sila nas tera prema unutra. Sa druge strane, ako nacrtamo vektor B na periferiji tornada, dolazimo do zaključka da taj vektor ima u svim tačkama isti intenzitet, pravac i smer. Električni naboj u delu oblaka možda i stvara tornado koji je sistem vrtložnog kretanja. Kao što sam i rekao, čestice u tornadu se kreću po zatvorenim linijama, koje logično nemaju početka ni kraja, te se po ovome magnetno polje i razlikuje od elektrostatičkog, čije linije sila imaju početak i završetak. Sama zatvorenost linija indukcije magnetnog polja pokazuje da to polje nema izvora, pa je zbog toga ovo polje vrtložno. Samim delovanjem ovog polja se pojačava električno pražnjenje, tj. tornado možda čak i pojačava grmljavinsku aktivnost.

[zec]

Hajde da zamislimo da unosimo neku naelektrisanu česticu u magnetno polje. Prilikom njenog unošenja u takvo polje, pod uslovom da joj je brzina normalna na pravac magnetne indukcije na nju će delovati Lorencova sila koja joj daje centripetalno ubrzanje, zbog kojeg ista vrši kružno kretanje. Logično, kada je u pitanju takvo kretanje intenzitet brzine se ne menja,pa je upravo zato  u svakom trenutku jednak početnom. Ovde ćemo precizirati da se čestica krece po kružnoj putanji, jer je brzina zaista normalna na pravac indukcije. Kada  čestica kreće paralelno sa pravcem indukcije, onda na nju deluje Lorencova sila, pa čestica se krece ravnomerno pravolinijski, isključivo po inerciji. Ali, ovakav slučaj ne važi za tornado.  Vetar se u njemu kreće u vidu spirale. To možemo dokazati tako što česticu unesemo u polje pod nekim uglom, =/=0 i =/= 90 stepeni u odnosu na pravac same indukcije. E, baš tada se čestica kreće po spirali. Ovo se najjednostavnije može zamisliti ukoliko vektor brzine podelimo na dve komponente. Prvu u pravcu upolja. Drugu da bude normalna na isto. Baš pod dejstvom normalne komponente čestica će vršiti kružno kretanje, ali istovremeno se kreće translatorno, jer tome doprinosi glavna komponenta koja je u smeru indukcije. Kako u tom pravcu sile ne deluju, čestica će se kretati u pravcu polja, ali ce istovremeno vršiti kružno kretanje u odnosu na taj pravac normalan na ravan, tj. površinu. U ovom slučaju zemlju. Korak spirale je put koji čestica predje u pravcu polja za vreme dok se ona obrne zajedan krug u već pomenutoj ravni. Pošto se čestica u takvom polju kreće brzinom stalnog intenziteta, ugaona brzina joj je konstanta.