Moram vam ispričati i skoro nevjerovatnu scenu iz Obninska, grada nauke. U jednoj od mnogih sala, ispred koje je stajala Lenjinova bista, sjeli smo da diskutujemo o pravcima razvoja geofizilčkih nauka, čuvanju i razmjeni podataka... Diskusija je već počela, na stolovima neke džidža-midže (kikiriki, bademi, štapići....), poneko sluša, poneko gricka.
Odjednom predsjedavajući, direktor nekog od instituta u Obninsku, prekida pitanjem "Jeste li vi oprali ruke, prije nego što ste ušli?".
Gosti, diskutanti iz desetak zemalja se zbunjeno pogleduju, a direktor ne odustaje.
"Ajde, na pranje ruku ili nema grickalica!"
Nisam stekao utisak da je bilo ko ustao od stola zbog grickalica, već zbog veoma strogog izgleda 60-godišnjeg brka. Đavo bi ga znao kakva je sve ovlaštenja imao ako ne poslušamo naređenje.
Otvoriše se vrata te mi kao đaci, neko zbunjen, neko uplašen, a poneko i sa smijehom, uradismo traženo.
